Close Menu

Staze, spone, spoznaje: Jelena J. Dimitrijević, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović

07.12.2022 Biljana Dojčinović Mirjana Stanišić

Naslovna strana kataloga izložbe Staze, spone, spoznaje, Beograd, 2022.

Tri autorke na koje vas ovom izložbom podsećamo predstavljaju Srbiju u projektu Ruta književnica (Women Writers Route), nastalom na inicijativu Foruma slovenskih kultura. Projekat je od 2022. godine postao jedna od 48 ruta Saveta Evrope i jedna od desetak koje prolaze kroz Srbiju.

Hronološki, prva od autorki iz Srbije o kojim je ovde reč jeste Jelena J. Dimitrijević (1862–1945). Rođena ubrzo pošto je Srbija osvojila slobodu, a preminula na samom kraju Drugog svetskog rata, Jelena J. Dimitrijević obišla je četiri kontinenta: Evropu, Aziju, Ameriku i Afriku. Njen prvi putopis je o gradu u kom je živela od svoje 19. do 36. godine – to su Pisma iz Niša o haremima, koja opisuju segment nevidljiv za mnoge stanovnike. Ulazak u niške hareme odveo ju je kasnije do Soluna, Kaira, Indije, Japana… 

Isidora Sekulić je takođe bila velika putnica. Ona je videla Evropu i deo Afrike. Zanimljivo je da u jednom pismu Miodragu Ibrovcu iz 1930. godine Isidora piše: „Nisam otišla u Indiju, i to je šteta. Videla bi tamo svoj stari zavičaj.” (Popović 2004: 8). Slično je o Indiji govorila i Jelena J. Dimitrijević, koja je ovu zemlju nazivala „majkom”.

Desanka Maksimović (1898–1993), kao i njene prethodnice i, delom, savremenice, bila je svetska putnica. Obišla je brojne zemlje (SAD, Kanadu, Kinu, Australiju, Letoniju, Norvešku, Veliku Britaniju, Švajcarsku, Francusku, Italiju, Poljsku, Slovačku, SSSR, Mađarsku, Bugarsku, Grčku). Iako je proputovala svet, putopisi čine manji deo njenog stvaralaštva. 


U delu rute iz Srbije važnu ulogu imaju Narodna biblioteka Srbije, kao institucija koja čuva nasleđe i dela ovih književnica, kao i Zadužbina „Desanka Maksimović”, smeštena u samoj NBS. 


Izložba je pripremljena u saradnji sa projektom Knjiženstvo sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Izložba Staze, spone, spoznaje predstavlja rukopisnu zaostavštinu, korespondenciju, kao i prva štampana izdanja onih dela naših autorki koja nam otkrivaju njihove puteve, životna i umetnička stremljenja, a koja se nalaze u fondovima Narodne biblioteke Srbije.


Top