11.05.2022 Маша Милорадовић
Представљамо фотографије које су пратиле научни рад српског етнолога и професора Београдског универзитета Тихомира Ђорђевића, који се у свом докторату Die Zigeuern in Serbien (Цигани у Србији) одбрањеном на Минхенском универзитету 1902. указао на четири правца досељавања Рома у Србију (из Турске, Румуније, Баната и Босне).
Девојке из Алексинца, припаднице групе Куранских Рома – досељених из Турске, који су сачували исламску вероисповест. Фотографија је снимљена у атељеу фотографа Милете Рајковића у Алексинцу, око 1900. године, PDM
Група Ромкиња са децом које су припадале Куранским Ромима, досељеницима из Турске, који су сачували исламску вероисповест. Фотографија је снимљена у атељеу фотографа Милете Рајковића у Алексинцу, око 1900. године, PDM
„Мија са два сина и једним чланом своје дружине“ – забележио је Тихомир Ђорђевић на полеђини ове фотографије, снимљене у Алексинцу пре 1908. године. Мију и његове свираче помиње у својим радовима „Цигани и музика у Србији“ и „Вера, начин живота и занимање Цигана Краљевине Србије“, PDM
„Цигански 'краљ' Михаило Квик“ - према белешци Тихомира Ђорђевића, PDM
Свирачи из села Сенаје, шира околина Београда, PDM
Шатра коју су поставили у Доњем Милановцу Роми, досељеници из Баната (Аустроугарске), PDM
Лингурари, етничка група Влашких Рома (Рома досељених у Србију из Румуније), у селу Јошаници, близу Сокобање, PDM
Цигански погреб у Алексинцу – сва пратња преминулог се састојала од три особе – једног ожалошћеног (1), носача ковчега (2) и носача крста (3), PDM
