Стазе, споне, спознаје: Јелена Ј. Димитријевић, Исидора Секулић, Десанка Максимовић

Хронолошки, прва од ауторки из Србије о којим је овде реч јесте Јелена Ј. Димитријевић (1862–1945). Рођена убрзо пошто је Србија освојила слободу, а преминула на самом крају Другог светског рата, Јелена Ј. Димитријевић обишла је четири континента: Европу, Азију, Америку и Африку. Њен први путопис је о граду у ком је живела од своје 19. до 36. године – то су Писма из Ниша о харемима, која описују сегмент невидљив за многе становнике. Улазак у нишке хареме одвео ју је касније до Солуна, Каира, Индије, Јапана… 

Исидора Секулић је такође била велика путница. Она је видела Европу и део Африке. Занимљиво је да у једном писму Миодрагу Ибровцу из 1930. године Исидора пише: „Нисам отишла у Индију, и то је штета. Видела би тамо свој стари завичај.” (Поповић 2004: 8). Слично је о Индији говорила и Јелена Ј. Димитријевић, која је ову земљу називала „мајком”.

Десанка Максимовић (1898–1993), као и њене претходнице и, делом, савременице, била је светска путница. Обишла је бројне земље (САД, Канаду, Кину, Аустралију, Летонију, Норвешку, Велику Британију, Швајцарску, Француску, Италију, Пољску, Словачку, СССР, Мађарску, Бугарску, Грчку). Иако је пропутовала свет, путописи чине мањи део њеног стваралаштва. 

Изложба је припремљена у сарадњи са пројектом Књиженство са Филолошког факултета Универзитета у Београду. Изложба Стазе, споне, спознаје представља рукописну заоставштину, кореспонденцију, као и прва штампана издања оних дела наших ауторки која нам откривају њихове путеве, животна и уметничка стремљења, а која се налазе у фондовима Народне библиотеке Србије.