На обалама Дунава у Србији налазе се тврђаве, свака са сопственом историјом, митовима и легендама

 

Модерна средства транспорта попут аутомобила, авиона или воза – бацила су у сенку значај који су некада имали речни путеви. Дунав је, због своје позиције и дужине, био изузетно значајан пут којим су пловили и трговци и ратници, истовремено повезујући и раздвајајући нације. 

По дужини, друга река у Европи, Дунав данас повезује десет земаља, као што је некада повезивао краљевства и империје, пријатеље и непријатеље, краљеве и ратнике. Вековима су обале Дунава биле сведоци значајних историјских дешавања. Тврђаве изграђене на његовим обалама још увек су ту да испричају своје приче.

 

Тврђаве и утврђења настала у давним временима имале су различите улоге: да бране границе од непријатеља, да контролишу пловне путеве и трговину. Биле су полазна тачка освајачких похода или су контролисале поглед са воде.

Низводно кроз Србију, на Дунаву могу се видети утврђења која су изградили Римљани, Срби, Мађари, Аустријанци и Турци.

Једна од првих тврђава је Петроварадинска у Новом Саду, данас најпознатија по EXIT фестивалу. Изграђена крајем 17. века на граници два царства, ова прелепа и пространа тврђава прво је била под контролом Аустро-Угарске монархије. Од када је изграђена, мењала је намену неколико пута. Служила је као затвор, самостан и болница.

Француски филозоф Рене Декарт (René Descartes), вођа југословенске Комунистичке партије Јосип Броз Тито и нобеловац Иво Андрић били су у неком тренутку заточени у Петроварадину. И данас је жива легенда која каже да је, у току Наполеонових ратова, благо из Беча сакривено управо у Петроварадинској тврђави. Међутим, највећа мистерија и даље су подземни ходници тврђаве који још увек нису довољно истражени. 

Након новосадске следи Београдска тврђава – Калемегдан, лоцирана у престоници Србије. Изградили су је Римљани у 2. веку на раскрсници путева који су повезивали Константинопољ и Солун са западом Европе. 

У 15. веку, тврђава је била средњовековни град и престоница Српске деспотовине. У току 18. века два пута је била реновирана, први пут су је реновирали Аустријанци, док су други пут то учинили Турци. Данас, Калемегдан је музеј и парк, културна и историјска тачка Београда са које се пружа изузетан поглед на ушће Саве у Дунав.

Дунавом низводно, након Калемегдана, наилази се на Смедеревску тврђаву. 

Саграђена је у 15. веку као утврђени град и палата српског деспота Ђурђа Бранковића. Била је престоница Српске деспотовине као и њен политички и културни центар.

Изградња тврђаве трајала је свега две године и праћена је многобројним легендама. Најпознатија је легенда о Проклетој Јерини. Наиме, легенда каже да је народ поднео велику жртву због тврђаве која је изграђена само да би се удовољило деспотовој младој жени, византијској принцези Ирени. Отуда и њен надимак – Проклета Јерина. 

Само 40 km низводно налази се још једна тврђава изграђена у 15. веку. Али тврђаву Рам изградили су Турци.

Стратешка позиција Рамске тврђаве омогућила им је да контролишу речни саобраћај на Дунаву, али је служила и као одбрамбена тврђава. Изграђена је као артиљеријска тврђава са дебелим и не много високим зидовима. 

Данас, са тврђаве се пружа изузетан поглед на Дунав који се на овом месту укршта са још четири реке. То су Караш, Нера, Морава и Млава. 

Ђердапска клисура једна је од најдужих композитних клисура у Европи и Голубачка тврђава чува улаз у клисуру још од средњег века.

Иако не постоје прецизни подаци сматра се да су је изградили Срби у 13. веку, али су је у средњем веку контролисали и Турци. За разлику од Рамске, Голубачка тврђава је средњовековна тврђава са изузетно високим зидовима. 

Сматра се да име потиче од речи „голуб“. Према легенди, када се посматрала са реке, њене зидине и куле подсећале су на голубове. Постоји и легенда која каже да је тврђава добила име по српској девојци која се звала Голубана. Отомански војни заповедник био је заљубљен у њу, али га је она одбила. Да би је казнио, оставио је Голубану да умре на стени на средини Дунава. Данас је ова стена позната под именом „Бабакај”. Стена је некада била повезана ланцем са тврђавом и пролаз је био дозвољен само онима који су били спремни да плате. 

На крају виртуелне пловидбе по Дунаву, у близини Кладова, налази се тврђава Фетислам. 

Првобитно названа Kladowa, тврђава је изграђена на остацима римског утврђења и представљала је полазну тачку отоманских освајања. Одатле потиче и назив – на турском Fethul Islam значи „капија ислама“.

На обалама Дунава кроз Србију налази се укупно дванаест тврђава. Свака од њих има своју историју и своју причу и све су оне обавијене митовима и легендама које их чине не само туристичким, већ и културним атракцијама.